Кућа, родни праг, огњиште, фамилија, завичај, отаџбина, родољубље, вера, традиција, обичаји, љубав, судбина, човекољубље, правда, образ, воља, скромност, преци и њихова аманетна завештања, одвајкада су свете речи, које треба писати великим словом и изговарати с посебним поштовањем и уважавањем, јер су од видела сунчног дана и сјајније и топлије.

О овим светињама, кроз векове и трајање, исписане су многе светле странице и испричане многобројне приче, али колико год се каже и напише, мало је. Те приче су вечито памћење и не могу да стану у један рукопис, у једну причу или књигу.

Овако, у препознатљивом стилу, новинар, публициста и књижевни стваралац, Радољуб Глигоријевић из Куршумлије, отвара своју најновију књигу, издату под називом МИРИС ОГЊИШТА.

Књига садржи занимљиве приче и записе о људима и догађајима насталим током минулог столећа у родној Подгорини и околини. Реч је о истинитим причама, чији су ликови обични, а необични мештани родног краја у коме је писац поникао. Брђане горштачког погледа он ''у душу'' познаје и о њима говори и пише у намери да се једно доба, не тако давно прохујало, не препусти тами заборава и самозаборава, већ да остане онима који корачају за нама. Ради се о српским домаћинима, људима свог времена, за које су огњиште и вредности, којима су их дедови и баке учили, били и остали најсветија светиња, планина сећања и успомена, које не бледе.

Писац је сведок многих од тих догађаја. Док стоји на родном брегу, с погледом на прохујала времена, када је село било пуно чељади и живота, он се сећа дана и година сеоске идиле и лепоте живота. Око огњишта ватришта и полазишта окупљала се фамилија. Ту су се доносиле одлуке од важности за кућу и укућане. То се посебно односи на јесење дане, када се авлија окити плодовима дарежљиве природе, кад су торови, амбари и наћва пуни брава, жита, брашна и хлеба, кућа пева. Још су лепше зимске вечери, уз приче дедова о давним временима. У дугим ноћима често јекну гусле, та ''вечита луча Србинова.''

Књига доноси досад ретко исказану оду о огњишту за које аутор каже да греје и кад у њему ватра не гори.

- Огњиште је место рађања, а свако рађање животу је радовање. Оно је извор светлости, топлине и љубави. Кад огњиште венама зажубори, поничу сећања и успомене, које прерасту у емоције – истиче аутор, који је свој најновији рукопис употпунио са 75 старих и скорашњих фотографија са мотивима села.

Свака слика је прича за себе, успомена, која документовано, на аутентичан и сликовит начин, дочарава живот људи једног неповратног времена, значај огњишта и важност родног прага преко кога се, на путу своје звезде водиље и судбине, начини први корак, изговори прва реч и увек изнова враћа.

У најновијој књизи Радољуба Глигоријевића МИРИС ОГЊИШТА могу се прочитати изреке и мисли, које су у народу Горње Топлице и Косанице стваране вековима и преношене са оца на сина, од којих се неке граниче с мудрошћу.

                                                                                                                                                                      Малина Маја Савић