19
uto, okt
Лепотица градитељства и културе
Category

Лепотица градитељства и културе

             Реч је, дакле, о насељу из најстаријих времена. У 12. веку данашња Куршумлија, ондашње Топлице, добија посебан значај. Овде је, наиме, српски жупан Стеван Немања имао једну од својих првих престоница, овде се зачела српска државност, култура и духовност.

            Знајући да је у то доба моћ владара била условљена јачањем феудализма, поретка у коме је црква имала доминантан утицај, шездесетих година 12. века, у близини данашње Куршумлије, Стеван Немања подиже два велелепна храма - Светог Николе, на ушћу Бањске у Топлицу и Свете Богородице, на ушћу Косанице у Топлицу. По датуму градње и градитељским особеностима ове богомоље представљају зачетке рашковизантијског неимарства на овим просторима. Старије су од Ђурђевих ступова, Студенице и Хиландара (32 године) и чувене Богородичине цркве Нотрдам (Notre Dame de Paris) у Паризу (92 године).

            Манастирску цркву Светог Николе помињу и Евлија Челебија и Едуард Браун и остали путописци, али не наводе где се налазило ондашње насеље и колики је простор захватао метох Немањиних манастира Светог Николе и Свете Богородице.

            Описујући храм Светог Николе, Ракић бележи да је ово ''једина велика црква коју сам на путу своме видео, једина достојна задужбина царска. Са своја два пирга (када се и онај обрушени замисли читав), умногоме опомиње на Notre Dames de Paris. Ово је једина српска црква која је имала две куле и она је једна од најстаријих цркава наших...''

            Хроничари су забележили да је жупанов двор, који се налазио у близини храма Светог Николе, био ''саграђен од дрвета и камена и опасан дрвеним плотом''. Летописци и историчари наводе да је црква мушког манастира Светог Николе, прва задужбина Стевана Немање, лепотица градитељства и симбол православља и постојаности, подигнут највероватније између 1165. и 1168. године, после Немањиног сусрета с византијским царем Манојлом Комненом у Naisusu, данашњем Нишу, и припајања Дубочице Рашкој, када овамо долазе мајстори из Цариграда.

            Професор др Бранислав Вуловић, архитекта из Београда, који је годинама руководио екипама рестауратора и конзерватора на обнови богомоље Светог Николе, половином 20. столећа, у својој студији о овој светињи, наводи, између осталог:

            ''На први поглед највећу пажњу привлачи онај најстарији део грађевине са кубетом. Он се са сигурношћу може усвојити као прототип каснијих Немањиних грађевина. Његову основну концепцију јединствено решеног простора, стабилну и снажну конструкцију и једноставну и мирну пластику маса наслеђиваће низ споменика.

            Ако анализирамо каснију еволуцију овога решења, налазићемо га у различитим варијантама готово на свим споменицима до пред сам крај рашке епохе, у почетку, преко Ђурђевих ступова у Расу, Студенице и Жиче, добија све зрелије форме. Касније, снажнији продор романских утицаја, уноси неке нове елементе и донекле мења основну концепцију грађевина. Тако ће се основни облик прототипа појавити у разним варијантама код Богородице Хвостанске, Милешеве, Сопоћана, Пећи, Градца, Бањске, па и Беле Цркве у Карану''. Храм Светог Николе је био црква мушког манастира Светог Николе, а Света Богородица богомоља женског манастира Свете Богородице.

            Човек, који је зналачки одабрао место и ту подигао манастир Светог Николе, желео је, изгледа, да црква буде лако видљива и доступна свима. С тога је њоме надвисио брег на левој обали Топлице, покрај Бањске. Очигледно, рашки жупани, у тежњи да освоје област Топлице и Косанице, мењају слику читавог краја, посебно Стеван Немања, који је овде оставио трајне успомене.

По Светом Сави (''Живот Светог Симеона Немање'') Немања је прво подигао цркву Светог Николе, а потом Богородичину, обе у Топлици. По Стевану Првовенчаном (''Житија Симеона Немање'') Немања је прво саградио Богородичину цркву, а затим цркву Светог Николе.

            ''Иако је у бити овај проблем сасвим споредан, јер је главно да су обе цркве подигнуте пре него што је Немања постао велики жупан, прихватила бих, као веродостојније казивање Савино, јер су њему, као архиепископу, црквени послови били ближи, а морао је и лично да зна све о цркви Светог Николе у коју је сместио једну од својих првих епископија'' - сматра др Мирјана Љубинковић, која је годинама руководила екипама археолога на истраживању некрополе на локалитету Немањиних задужбина у Куршумлији (''Ток'', Прокупље, 1981. број 16-17).

            Милан Ђ. Милићевић (1831-1908), путописац, један од оснивача Српске књижевне задруге, у делу ''Краљевина Србија - нови крајеви'', наводи да је Стеван Немања, ''пошто је примио део своје очевине: Топлицу, Ибар, Расину и Реке, на левој страни реке Топлице, баш према ушћу Косанице, озидао цркву Светој Богородици. Давши тој цркви земаља за издржавање, украсивши је сваким украсом, црквеним, и сабравши у њој велики број побожних калуђерица, предао ју је на управу својој жени Ани, која је потом водила бригу о том манастиру. А када се Немања, после 37 година владања, покалуђерио у Студеници (на Благовести 1195. године), онда се је, исти тај дан, покалуђерила и његова жена Ана, добила име Анастасија, и отишла Расу, у манастир Свете Богородице (по свој прилици у овај исти) и ту је провела остатак свог живота''.

            Богомоље Светог Николе и Свете Богородице, с кулама и куполама, полуобличастим сводовима и богато украшеним прозорима, у време сјаја Немањине државе, у ондашњем месту Топлице, једном од најзначајнијих центара младе Рашке, биле су покривене оловним плочама.

            Предање вели да су изливене у ондашњим ливницама на Копаонику, у селима Мрче и Штава, у средњем веку познатим по рудама, рударима, топионицама, ливницама, ковницама и рударско-трговачким колонијама, које су блештале на сунцу и виделе се надалеко.

            У храму Светог Николе Сава Немањић је 1219. године рукоположио првог епископа, па ће ''Топлице постати седиште Белоцркванске, касније Топличке епископије, до 1690. године, када са великом сеобом Срба, с патријархом Арсенијем Четвртим, одлазе и Белоцрквански и Нишки митрополит преко Саве и Дунава (Топличка епархија је спојена с Нишком, па се од 1690. до 1739. године митрополит Нишки Јанићије и Белоцрквански Ђорђе називају Нишки и Белоцрквански (Милан Ђ. Милићевић, ''Краљевина Србија'', 1884. страна 380.).

           

                                                                                                                  - 3 -

            Куршумлијска општина, са 90 насеља и 952 квадратна километра пространства (по површини се налази на 12. месту у Републици Србији), смештена је у западном делу Топлице, на источним обронцима шумовитог Копаоника, који је у средњем веку био познат рударски крај.

Познаваоци рударства у средњевековној Србији ''потез Леце-Ђавоља Варош сврставају у десет најрудоноснијих области на Балканском полуострву реда и величине Старог Трга (М. А. Рамовић, ''Стари рудници'', Сарајево, 1981.).

            Гордана Томовић (''Топлица у средњем веку'') наводи да је ''источна падина Копаоника, западно од Куршумлије, са многобројним шљачиштима и рудокопима из средњег века, имала статус царског поседа, о чему сведочи оловни слитак са печатом Mettalo imperatoris Augusti'', пронађен у селу Жуч.

 Текст и снимци: Р. Глигоријевић

Немањине задужбине: Манастирске цркве Светог Николе и Свете Богородице

у Куршумлији