20
sre, mar
Ономастика слива реке Косанице
Kategorija: Društvo

Ономастика слива реке Косанице

     У организацији Народне библиотеке Куршумлија одржано је представљање монографије проф. др Голуба Јашовића (са Филозофског факултета у Косовској Митровици), под називом „Ономастика слива реке Косанице“.

     О књизи су говорили проф. др Недељко Богдановић, проф. др Даган Лилић, в.д. директора Народне библиотеке - Небојша Гашић и аутор - Голуб Јашовић.

     Поред три краћа тематска оквира (Уводне напомене, Досадашња дијалектолошка и мономастичка проучавања, О говору околине Куршумлије), ова монографија садржи и два поглавља: Семантичка и творбена анализа и Ономастичка грађа.

     Према речима проф. др Недељка Богдановића, познатог српског лингвисте, књижевника и универзитетског професора у пензији:

     „Све што је човек у својој дугој историји дотакао руком, чулима и умом оставило је у језику траг. Све што је видео, чуо, осетио, замислио - он је именовао и именом могао пренети другоме. Са друге стране гледано, ако нечега у језику има, то је поуздан знак да је оно што је тим знаком именовао макар кад било плод људске праксе, мисли, осећања и искуства.

     Управо, свет је преко имена улазио у културу, а спознаја се преко поимања, преко представа и језика, претварала у знање, односно познавање.“

     Ономастика је посебна грана лингвистике, која се бави проучавањем личних имена (имена и презимена) и надимака, односно проучава значење и историју имена људи (антропоними) и имена места (топоними).

     Како је нагласио сам аутор, проф. др Голуб Јашовић, књига „Ономастика слива реке Косанице“, поред тога што је намењена људима са овог говорног подручја, јер на свеобухватан начин представља ово поднебље, послужила је и другима за научне, докторске и мастер радове.

     Проф. др Драган Лилић, рецензент, указао је на корист ове књиге за језичку науку, али и за етнологију, историју, географију, јер ће презентована грађа послужити и другим истраживачима.

     Лингвиста Недељко Богдановић каже да:

   „Језички подаци чувају стварност од заборава, и њихова вредност расте са протоком времена. У њима се крије повест векова, историја и цивилизација, много дуже од времена кад нека реалија именована језиком нестане са лица земље.

     Свашта се из ових записа може читати, а понајвише оно чега више у животу нема, или је на издисају, јер смо напуштајући село, гасили и његово називље.

     Дужност нам је да то сачувамо.

     Ако друго не можемо, сачувајмо макар памћење. Биће то тврда тапија нашега постојања, ако неком устреба да и то доказује.

     Књига др Голуба Јашовића има управо ту сврху.“