16
uto, jul
Petropanovska igra uz malo vilinske prašine
Kategorija: Društvo

Petropanovska igra uz malo vilinske prašine

     Lepotu Đavolje Varoši među prvima je pretočila u umetnost, još 2002. godine, polučasovnim filmom „DrUnder“, grupa Van Gogh, od kada i datira poznanstvo sa ekipom RTV Kuršumlija.

     Nakon brojnih susreta u različitim gradovima, ovog puta smo imali veliku čast da razgovaramo sa frontmenom benda - Zvonimirom Đukićem Đuletom, tokom „Dana šljive“ u nama susednoj opštini Blace. Đule ističe da čuva tople i lepe uspomene vezane za Toplički kraj, koga čine posebnim divni ljudi, u Blacu posvećeni kultu šljive, što je retkost i što se njima posebno dopada.

     Ono što je u trenutku razgovora slalo impuls novog, desetog po redu, studijskog albuma „More bez obala“ je činjenica da je album potpuno lud, božanstven, dražesan, šarmantan, prepun energije i jedno novo pismo grupe Van Gogh, pomalo neuobičajeno u odnosu na to kako su pisali do sada, na rodost publike i po volji iste. Stil muzike, kako naglašava Đule, ne ide možda u korak sa njihovim biološkim godinama, ali bitno je da su u srcu neobuzdani, da se još uvek igraju, kako na sceni, tako i u životu i da je ta neka PETROPANOVSKA IGRA ono što ih inspiriše i daje im polet i energiju da novi album stvarno bude nešto posebno.

     Ako se otvorimo za priču o Petru Panu, ona nas o mnogo čemu može naučiti. Reč je o dečaku koji nikada nije želeo da odraste. Voleo je da živi u svetu punom avantura i magije. Iako društvo to ne odobrava, pustio je da njegov imaginarni svet postane stvarnost i uživao u svakom trenutku. Uz grupu Van Gogh imamo osećaj da odlazimo tamo gde se snovi rađaju, a vreme nikada nije isplanirano. Uz vrhunsku profesionalnost članova benda možemo naučiti da negujemo svoje snove i držimo do svojih prioriteta, da verujemo i imamo poverenje, jer je uz malo vilinske prašine sve moguće.

     U „svemirskoj mašini“ Van Gogha ima podjednako mesta za publiku iz malih, kao i iz velikih gradova, to je ono što ih čini jedinstvenim, za ljude dubokog i širokog srca prepunih emocija i energije, i ta vrsta posebnosti koju dele sa publikom u manjim sredinama ponekad zna da bude mnogo gromkija, nego koncerti u velikim gradovima, pojašnjava Đule, uz poruku da treba živeti po svom nahođenju, punog srca i otvorenog uma, iako vreme u kojem smo ni malo nije naklonjeno hamoniji, toleranciji i razumevanju, ali veruje u nešto što se zove ljudska dobrota i ono što mi kao ljudi nosimo u sebi, a to je da brinemo jedni o drugima, da eliminišemo sve što dolazi iz besmislenih rijaliti programa i da se okrenemo porodici, bez koje život danas ne bi imao smisla.

     Sa grupom Van Gogh svaki susret je kao novo fantastično putovanje, uz otkriće da magija postoji u svakom od nas i da nikada ne odustajemo od najluđih snova.

     Ekipa RTV Kuršumlija, uz zahvalnost za divan intervju, čestita rođendan dragom Zvonimiru, sa željom da ga uvek prati njegova vila Zvončica i pomogne da pronađe izgubljenu senku, da i dalje uz pomoć njenog čarobnog praha „leti“ nesputano pravim, a nevidljivim krilima kroz „Zemlju čuda“ i večitog detinjstva... ;)

                                                                                                                                                                      Tekst: Malina Maja Savić