Iz Sela Igrišta pre pre jednog veka otšlo 17 mladića u Veliki, Prvi svetski rat. Njih 14 nikada se nisu vratili. Od tada je prošlo 100 godina, a niko se nije setio da na neki način pomene pale ratnike.

Ove godine Života Jevremović, narodni guslar, koji sada živi u Igrištu, organizovao je svoje seljane da u slavu boraca zasade 17 omorika.

Organizovao je Života i prigodnu manifestaciju na kojoj su uzeli učešće skoro svi seljani iz Igrišta. Došlo je i dosta gostiju, predsednik opštine Kuršumlija, direktor Doma zdravlja iz Kušumlije, direktor Direkcije za izgradnju iz Kuršumlije, narodni guslari i folklorna grupa KUD "Bata Lačković" iz Kuršumlije. Sve je bilo spremno za početak, kada je i Bog "zaplakao" za 17 boraca i prolio nezapamćenu kišu. Brzo se razvedrilo i otpočela je sadnja omorika. Prvu omoriku zasadio je Radosav Petrović, Igrištanin koji živi u Beogradu. Iz jedne kuće petorica Petrovića je otišlo u rat a živ se vratio samo jedan. Ostale omorike zasadili su drugi meštani u spomen na poginule pretke, kao i predstavnici lokalne samouprave.

Na početku prigodnog programa meštanima i gostima se obratio Slobodan Urošević, koji je podsetio na poreklo Igrištana. Urošević je govorio i o tendenciji iseljavanja iz ovog sela i podsetio da je od od 519 stanovnika (1953. godine) selo spalo na samo 24 duša. On je podsetio i na ratni put 17 Igrištana koji su sa pesmom pešice otišli u rat. Govorio je o njihovom junaštvu i o medaljma koje su zaradili. Govor je završio rečima da se Igrištani ponose na svoje pretke i da je ova manifestacija način da se oni nikad ne zaborave.

U nastavku manifestacije članovi KUD "Bata Lačković" iz Kuršumlije folklornim igrama iz naših krajeva pozdravili su skup, koji je uzvratio burnim aplauzom. Najviše aplauza pobrao je pesnik iz ovog sela Dragan Urošević Đera, koji je pročitao dve svoje pesme.

Skupu se obratio i predsednik opštine Radoljub Vidić, koji je pozvao meštane Igrišta da se obrate Lokalnoj upravi i da će ima se izaći u susret, koliko to budu mogućnosti opštine, naglašavajući da Igrištani nisu bili mnogo zahtevni i da su se više oslanjali u svoj rad, a manje na pomoć opštinskog rukovodstva.