16
ned, jun
     Збогом, Плави Сањару...
Kategorija: Društvo

Збогом, Плави Сањару...

     Чувени писац и песник нежног срца, Добрица Ерић, преминуо је у 83. години, после дуге и тешке болести.

     Ерић је био најпознатији као дечији песник, а мање је познато да је написао и прву песму за певача народне музике - Мирослава Илића, „Волео сам девојку из града“, међутим, то је само најпознатија, не и једина отпевана Ерићева песма.

     Својим богатим стваралаштвом, на својеврстан начин, обележио је живљење на шумадијском и српском простору. Био је песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави, писац песама за децу и један од најзначајнијих српских књижевника XX века.

     Његова дела незаобилазна су у свим антологијама, уџбеницима и школским лектирама. Писао је поезију и прозу, песме за децу, сарађивао у бројним листовима и часописима, а своје песме је напамет често говорио у разним приликама. Један је од наших најнаграђиванијих књижевника. Добитник је награде за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву. Био је члан Удружења за очување ћирилице.

     Куршумлијска читалачка публика и љубитељи поезије, Добрицу Ерића памтиће и по предивном сусрету, током представљања књиге „Водени жиг“, наше познате сликарке и песникиње из Ниша - Анице Савић.

     У предговору за ову дивну збирку песама Добрица је написао:

     „Аница, сликар и иконописац, има искуснију руку и кичицу и њене слике, а посебно иконе, дочаравају нам даровиту и зрелу сликарску особеност и палету на којој се преливају узбудљиви земаљски и небески предели и ликови, док Аница, песник, има нежније срце и неискусније перо, којим жели да зебележи и у строфе преточи исте пределе, разнолике догађаје и драге ликове, које притом кити венчићима лековитог биља својих речи и босиоком љубави, нежности и безграничне доброте“, баш какав је био и аутор ових редова.

     Отишао је велики песник и јунак нашег детињства, књижевник чије је стваралаштво обогатило животе многих генерација на овом простору.

     „Свако срце има свог свица“, а наша ће заувек осветљавати завичајни писац и чаробњак песничке речи - Добрица Ерић, својим богатим опусом, који нам је поклонио уместо светиљке, да видимо и када се сва светла угасе:

     “И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији

      И да будем грумен ове земље о којој певам без предаха

      И у којој светли прах мојих предака“...

                                                                                                                                                                        Малина Маја Савић