Мара, кћерка деспота Ђурађа Бранковића, удала се за султана Мурата Другог 1435. године. Отац је најдражу кћерку жртвовао за спас Србије. Међутим, њен муж је изненада умро 1451. године, а нови султан Мухамед закључује примирје са деспотом Србије. Тада султан царицу Мару отпрати у Србију, ''отпремивши је поштено, дајући јој две покрајине - Топлицу и Дубочицу''.

     Област слободарске Горње Топлице и устаничке Косанице ових дана добила је обимно научно дело трајне вредности. Реч је реткој и јединственој књизи, каква о овом крају досад није написана. Наиме, др Голуб Јашовић, професор Филозовског факултета у Косовској Митровици, латио се нимало лаког и једноставног посла. Истражио је ономастику Горње Топлице и Косанице, тачније подручје општине Куршумлија, која обухвата 90 насеља на источној падини Копаоника и у долинама река Бањске, Косанице и Топлице, смештених на 952 квадратна километра. По површини територије ова општина Топличког управног округа заузима 12. место у Републици Србији.

     Наишавши на изворе топле воде, чврсто решени да овде оснују своје ново станиште, област у сливу Топлице Словени назваше Топлице.

     Ускоро се навршава 106 година од Топличког устанка, једине буне у тада поробљеној Европи. То је повод да се подсетимо на догађаје и анонимне актере из тог злог времена.

     У Топлици и Косаници тешко је наћи породицу, која, у ослободилачке ратове од 1912. до 1918. године, није послала једног, два, три и више војника.

            Када је реч о овом крају, неизбежна је прича о Девојачкој сузи.

Поплаве, сушна лета и градоносни облаци, са размерама елементарне непогоде, током минулих година, биле су чест пратилац живота људи у области Косанице и Топлице, оставивши за собом видљиве последице. Поплаве се јављају најчешће у јесен и у пролеће, после обилних киша и наглог отапања снега, када надођу потоци и бујице, које своје воде предају Бањској, Косаници и Топлици, невеликим рекама, које нису дуге и могу се прегазити, али у таквим приликама неприликама изађу из корита и носе све пред собом. Одиста, застрашујући је призор кад набујали таласи ових река својом снагом ''загосподаре'' приобаљем, авлијама и подрумима кућа, кад руше мостове и препреке.

Младен Милић (1912 - 1977), живео у приградском насељу Марковићи у Куршумлији, био је један од многобројних савременика Другог светског рата и борбе против фашизма. Као италијански партизан 1945. године, учествовао је у хватању фашистичког диктатора Бенита Мусолинија. Пуних годину и по дана Младен се, раме уз раме, са италијанским партизанима, борио за слободу.

     Крвави Балкански ратови и Велики отаџбински рат измучили су српског сељака и његову фамилију. Он је, са шајкачом на глави, у опанцима и вуненим чарапама на ногама, одан вери, краљу, отаџбини и свом српском роду, чувши црквена звона, која су огласила мобилизацију Српске војске 1912. године, одлучно стао на браник слободе, не жалећи свој живот, јер зна да га даје за највише људске идеале. Он устаје у одбрану фамилије, села, имања, отаџбине, части и достојанства сцог народа.

     Демографска слика Горње Топлице и Косанице је суморна и представља један од горућих проблема ове економски сиромашне области, која по поршини од 952 квадратна километра заузима 12. место у Републици Србији.