
''На брегу памћења'' у Хиландару
Најновија књига записа, аутора Радољуба Глигоријевића из Куршумлије, наћи ће се у библиотеци светогорског манастира
На предлог пријатеља манастира Хиландар, групе угледних стваралаца из Београда, најновија књига новинара, публицисте и књижевника Радољуба Глигоријевића из Куршумлије ''На брегу памћења'' (СВЕН, 2021.), нашла се на списку књижевних дела која ће бити дарована библиотеци манастира Хилан-дар. Реч је о записима које је аутор посветио кћерки Мирјани, сину Ивану, унуки Јовани, унуцима Вељку и Лазару и праунуку Зорану, да кад се у прошлост удубе знају ко су, одакле су и где су им корени.
- Одупирати се неумитном отицању времена најверније могу писци и новинари. Они умеју да чују саговорника и разумеју потребу да оно што говори запишу и од заборава сачувају за далека покољења. За многе знане и анонимне јунаке једног времена никад не бисмо чули да није људи од пера.
И Радољуб Глигоријевић, журналист и књижевник из Куршумлије, из рукописа у рукопис, из књиге у књигу, у форми кратке приче или репортаже, наставља да слуша и бележи, време незаборавља.
Његова књижевна веродостојност делом се ослања на историјске чињенице и неизбрисиве трагове, а делом на памћење, које се опире времену, ослањајући се на казивања и приповедања времешних планинаца, стараца и мудраца.
Глигоријевић се деценијама већ налази на Вуковом трагу сакупљача неисцрпног народног стваралаштва, како би га сачувао будућим нараштајима.
И овај рукопис, дело мајстора у опису природе, коју аутор посматра гетеовски, драгоцен је допринос српској књижевности.
Књига Радољуба Глигоријевића ''На брегу памћења'' је вечити траг и неугасла светлост једног времена. Она има снагу беседника чија се гласност чује кроз тишину њеног прелиставања и читања – наводи, између осталог, књижевник Милијан Деспотовић, рецензент ове, иначе, 36. књиге по реду овог писца.
- Ово је божја промисао, дар неба, дражи од свих осталих награда и признања. Записи о давним и скорашњим временима, људима и догађајима, настали у првом Немањином престоном месту, наћи ће се у библиотеци бисера над бисерима наше духовности на Атоској Светој Гори. Привилегија је кад књига нађе пут до читалаца, овога пута до хиландарских духовника.
У овој књизи, насталој у вароши подно Самокова, коју красе две велелепне древне светиње, драгуљи Куршумлије, Топлице и Србије, налазе се и приче о манастирима Светог Николе и Свете Богородице у Куршумлији из 12. века, у то доба насељу Топлице, првих Немањиних задужбина, у коме се зачела српска државност, култура и духовност. Храм Светог Николе, по датуму градње, старији је од Хиландара 39, а од чувеног Нотр Дама (Notre Dame de Paris), Богородичине цркве у Паризу, 96. година – каже аутор.
У међувремену, док је овај рукопис чекао на објављивање, стигла је вест да је и књига под насловом ''Аманет духовног пастира Романа'' (''СВИТАК'', Издавачка радионица Књижевног друштва ''Развигор'' из Пожеге, СВЕН, 2021.), Радољуба Глигоријевића увршћена у списак књижевних дела, која ће бити дарована светогорском манастиру Хиландар.
Реч је о запису који говори о животу и страдању испосничког манастира Светог Николе из доба светородне лозе Немањића у селу Влахињи, код Куршумлије, који су у Топлици оставили трајне успомене, у време турских освајања и пустошења православних светиња. Аутор говори о судбини лавре са око 60 побожних калуђера, Христових пастира, у живописном амбијенту природе као створеном за тиховање. У турској најезди трећина монаха је побијена, трећина је заробљена, а остали су уточиште нашли у светињама широм Србије.
Монаси Роман и Јулијан са искушеником Филимоном своју свету мисију наставили су у једној чобанској колиби на безименом планинском вису, који се уздиже западно од Пилатовице (1703), највишег врха у општини Куршумлија. Тај вис је, после њиховог одласка на небо, назван именом Калуђеров вис, који је и сада у употреби. Калуђер Роман је потоњим генерацијама оставио аманет да се не заборави светиња у Влахињи и да са ње поново грме црквена звона и одржава се литургија.
Малина Маја Савић