06
pon, feb
У 45 села умукла школска звона
Kategorija: Društvo

У 45 села умукла школска звона

Путеви стицања знања у области Горње Топлице и Косанице сежу у далеку прошлост. У средњем веку носиоци образовних процеса на овим просторима, учења писмености и писања књига на старословенском језику били су монаси и манастирска братства. Као што је познато овде су први манастири подигнути у 12. веку и важили су за центре духовности, писмености и образовања.

            У време када су ови крајеви били под турском влашћу о овој области нема много података. Српске школе су се на прсте једне руке могле набројати. Колико се зна, радиле су углавном у луковском крају, јер тамо није било Турака. Познато је да су Турци, бежећи из ових крајева, 1877. године, до темеља спалили школу у селу Бабици, која је радила почев од 1872. године, док су школе у Лукову и Мерћезу отворене наредне, 1873. године.

            Прва школа у Куршумлији је отворена школске 1878/79. године, а нове школе у Лукову, Мерћезу и Бабици су изграђене 1900., 1930., односно 1946. године. Не зна се, међутим, када је обновљена настава у овим установама. Наравно, то је учињено знатно раније, а рад се одвијао у приватним кућама.

            Од септембра 1948. до јуна 1950. године Куршумлија је била учитељска варош. Међутим, Учитељска школа у овом граду била је кратковека – тек што је напунила две године постојања и одшколовала две генерације – укинута је, а два одељења првог и исто толико ђака другог разреда могли су да бирају Крушевац или Алексинац за наставак школовања за занимање учитеља.

            У општини Куршумлија, у 1958. години, постојало је 15 четвороразредних основних школа, три осморазредне основне школе, Школа ученика у привреди, Женска занатска школа, два одељења забавишта, Домаћички течај, Економска школа и Народни универзитет, са укупно 130 просветних радника и око 4.000 ученика.

            Школске 1960/61. године у куршумлијској општини постојало је 46 основних (четвороразредних и осморазредних) школа у којима образовање стицало 6.155 ученика.

            Прва Гимназија у Куршумлији је отворена 1921. године. У то време то је била Нижа гимназија под којом су се подразумевали виши разреди ондашње основне школе. Радила је до 1937. године, али се о њеном раду мало зна. Према сачуваним документима, министар просвете 3. септембра 1928. године донео је одлуку да се у Гимназији у Куршумлији отворе пети и шести разред. Зна се да је Гимназија у вароши Куршумлија радила 1921. године и да је у периоду од 1937. до 1941. године било прекида у извођењу наставе. Одлуком Министарства просвете од 7. октобра 1941. године у овом граду је отворена неотпуна Државна реална гимназија, која је радила и за време окупације у Другом светском рату, али са прекидима у приватним кућама Мијата Станковића и Цане Вукојичић, у Ивићкој кафани и продавници ''Гвожђар'', пошто су школску зграду Гимназије заузели окупатори за своје потребе. Иначе, прва Гимназија се налазила на углу Карађорђеве и Косовске улице, а, пријемни испит за упис у Нижу гимназију његова генерација је полагала јуна 1941. године у дворишту храма Свете Тројице у варошици на Топлици. Гимназију је тада уписало 30 ђака, који су четврти разред основне школе завршили у току рата у Куршумлији, а школовање су наставили у Гимназији у Прокупљу и тамо дипломирали.

            У току рата директор Гимназије у Куршумлији, која је радила с прекидима, био је Трифун Митровић, а наставу су изводили: Иван Ловше (немачки језик), Драгољуб Шарац (српски језик), Драгомир Дујовић (географија), Војислав Перић (биологија), Лепосава Шарац (музичко и ликовно васпитање), а знање је оцењивано оценом од један до десет. Ова генерација је затим школовање наставила и дипломирала у Гимназији у Прокупљу, пошто у Куршумлији није било услова за извођење наставе.

            Иначе, у току рата у Куршумлији је радила Државна народна школа, а њен директор је био Трајко Томић.

            Редовна настава у Гимназији у Куршумлији настављена је првог фебруара 1945. године у две смене, у сва четири разреда, која су имала по два одељења. Инспекцију рада школе извршио је ондашњи инспектор просвете Србије Василије Радисављевић Точанац, а 15. јуна те године у Гимназији у Куршумлији је организована настава (посебно одељење) за престареле ученике чије је школовање омео рат. Редовна настава у наредној школској години отпочела је 21. септембра 1945. године, а тада, декретом Министарства просвете Србије, на дужност директора ове школе постављен је суплент Гимназије у Петровцу на Млави Вуко Ђапић.

            У извештају о раду Гимназије у школској 1945/46. години наводи се, поред осталог, да ђачка кухиња ради захваљујући добровољним прилозима (дародавци обезбеђују готово све намирнице) и да је октобра те школске године отворена ђачка књижница ''Слобода'', са 300 наслова. У тој школској години у школи наставу изводи 12 просветних радника: Миодраг Илић, Иконија Стојановић, Љубица Новичић, Софија Марковић, Драгиња Николић, Милан Анђелковић, Бранко Станковић и ''наставници додељени на рад Гимназији'': Божо Шолак, Милутин Обрадовић, Борисав Алексендрић и Мирослава Ценић.

            Реформисана Гимназија у Куршумлији је отворена 1962. године. У првој генерацији дипломирало је 27 ученика природно - математичког и 39 гимназијалаца друштвено - езичког смера. Први директор школе била је професорка француског и латинског језика Јованка Шуловић - Јовановић. Школске 1962/63. године у Гимназији су наставу изводили: Драгољуб Вуксановић (српски језик), Томислав Томић (математика), Радојица Радојичић (географија), Биљана Петровић (историја), Воја Анђелковић (физика), Мирјана Анђелковић (хемија), Радивоје Павловић (биологија), Михајло Цвијетић (уметност), Бранко Неранџић (физичко) и Влада Станковић (техничко).

            У време реформи средњег образовања 1974. године у Куршумлији је основан Центар за средње усмерено образовање у чијем су саставу радиле средње школе у Куршумлији. Таква организованост средњег образовања постојала је до 1991. године, када Економска школа и Гимназија поново постају самосталне установе.

            Тих година на челу Средњошколског центра налазили су се директори: Бошко Ђоловић, професор математике, Славица Тимотијевић, дипломирани економиста, Славко Гашић, дипломирани економиста и Александар Ковачевић, професор биологије, док је помоћник директора Центра био професор историје Јован Алексић.

            Економска школа у Куршумлији је отворена 20. септембра 1954. године, када је у први разред уписано 180 ученика из Топлице и Косанице. Економска школа је радила у згради Основне школе ''Дринка Павловић'', а први разред прве генерације је завршило 160 ђака, распоређених у пет одељења.

            Економска школа у Куршумлији, отворена на захтев Народног одбора Косаничког среза, убрзо се показало, оправдала је своје постојање, јер је решено школовање младих у Топлици и Косаници. Школа је, иначе, пресељена из Прокупља, па су, у првој години рада, у Куршумлији отворена два одељења трећег и једно одељење четвртог разреда. Трећи разред је похађало 40, а четврти разред 26 ученика. Пошто је у другом разреду највише било ученика из Прокупља и околине, настава за њих је организована у граду подно Хисара.

            Првој генерацији ђака знања је преносилио 14 професора и наставника: Роса Рочкомановић, Вера Богдановић, Нада Наумовић, Милка С. Катић, Душица Маслаћ, Благородна Филиповић, Божидар Марковић, Живорад Радосављевић, Профир В. Јанковић, Владислава М. Петковић, Благоје Момић, Александар Васиљевић, Момчило Ј. Бараћ и Смиља Тасић.

            Од школске 1963/64. године Економска школа у Куршумлији рад наставља у новоизграђеној згради у Карађорђевој улици, где се, под истим кровом, налази и Гимназија. Сада је средњошколцима у Куршумлији и њиховим професорима на располагању простор од 4.000 метара квадратних, 20 учионица, сала за физичко васпитање, савремено опремљени кабинети за очигледну наставу, ђачка библиотека са 12.000 наслова и терени за мале спортове.

            Економска школа и Гимназија у Куршумлији су расадници талената о чему сведочи успех ученика, резултати на регионалним и републичким такмичењима, а такође и многобројне ваннаставне и ваншколске активности у оквиру бројних секција.

            Године 1975. формиран је Центар за средње усмерено образовање ''Радош Јовановић Сеља'', а 1991. године Економска школа враћа свој стари назив. Као средња стручна школа, наставља образовање младих економске, комерцијалне, правне, туристичке, угоститељске и трговачке струке.

            И у овом крају миграциона кретања становништва у правцу село - град попримају размере ''беле куге''. Чињенице су поражавајуће. Мање становника, мање и ђака. У годинама после Другог светског рата, на подручју општине Куршумлија, постојала је 51 основна школа у којима је, у школској 1960/61. години, основно образовање стицало 6.244 ученика, рачунајући и полазнике, њих 89, Женске занатске школе у оквиру које је радило забавиште. То је највећи број ђака забележен у основним школама у куршумлијском крају.

Те школске године четвороразредне школе су радиле у насељима: Бабица (50), Богујевац (78), Васиљевац (35), Дабиновац (48), Дегрмен (41), Добри До (130), Доње Точане (94), Ђаке (57), Жегрова (75), Зебице (44), Иван Кула (92), Игриште (68), Кастрат (96), Космача (97), Коњува (115), Крток (47), Купиново (52), Луково (156), Љуша (68), Мачковац (137), Мала Косаница (62), Мачја Стена (59), Мердаре (90), Мерћез (115), Механе (56), Мирница (80), Пролом (21), Пупавце (60), Рударе (98), Равни Шорт (49), Сагоњево (50), Секирача (18), Сеоце (48), Спанце (107), Тачевац (33), Тмава (61), Трпезе (63), Шатра (56), Штава (44) и Трећак (23) и осморазредне школе у Грабовници (520), Куршумлијској Бањи (397), Косаничкој Рачи (551), Жучу (303) и Куршумлији (1.700) – бројеви у загради означавају број ученика, а неко време четвороразредне школе радиле су и у селима: Данковиће, Бело Поље, Барлово, Вукојевац, Влахиња и Прекорађа. Мање становника, мање ђака.

У току минулих шест деценија школска звона су умукла у 45 сеоских насеља на подручју општине Куршумлија.

У школској 2022/23. години, у овој општини, постоје матичне школе са седиштем у Куршумлији – ''Дринка Павловић'' и ''Милоје Закић'', које похађа 680, однодно 393 ученика.

У подручним одељењима Основне школе ''Дринка Павловић'' наставу похађа 69 ученика. У Рачи Косаничкој и Грабовници, у свих осам разреда, има 32, односно 27 ђака. У четвороразредној школи у селу Богујевцу основно образовање стиче свега десет ученика.

            Школа ''Милоје Закић'' у куршумлијском насељу ''Расадник'' има пет одељења на сеоском подручју општине.

У Лукову, у осам разреда, девет је ученика (други, трећи и седми разред су без ђака), у Коњуви и у селу Жуч на наставу долази по један основац, у Мачковцу два и у Сагоњеву три ученика.

            У школској 2022/2023. години у овом делу Топличког округа, у две матичне основне школе у Куршумлији и осам подручних одељења, основно образовање стиче укупно 1.073 основца.

            На слици: Основна школа ''Дринка Павловић'': У школској 1960/61. години ову образовно - васпитну установу похађало је 1.700 ђака, а у овој школској години у њој основно образовање стиче 680 ученика.

                                                                                                                                                                                     Р. Глигоријевић