Област слободарске Горње Топлице и устаничке Косанице ових дана добила је обимно научно дело трајне вредности. Реч је реткој и јединственој књизи, каква о овом крају досад није написана. Наиме, др Голуб Јашовић, професор Филозовског факултета у Косовској Митровици, латио се нимало лаког и једноставног посла. Истражио је ономастику Горње Топлице и Косанице, тачније подручје општине Куршумлија, која обухвата 90 насеља на источној падини Копаоника и у долинама река Бањске, Косанице и Топлице, смештених на 952 квадратна километра. По површини територије ова општина Топличког управног округа заузима 12. место у Републици Србији.

            До сваког села је ваљало стићи, често пешачећи и по неколико километара, наћи саговорника, чути и забележити прошлост и садашњост, топониме, имена, говор, славе и друге карактеристике људи и насеља.

            Упућени кажу да је овог прегаоца сам Господ Бог послао да у правом тренутку забележи, систематизује и публикује дело, које ће надживети садашње, будуће генерације и векове, јер је током минулих седам деценија миграција у овом делу Србије попримила размере ''беле куге'', која узима свој данак.

            Статистика је неумољива, подаци поражавајући. Наиме, године 1953. у општини Куршумлија, коју су у минулом столећу пустошили ратови, живело је 39.772 становника, а 2011. године остало их је 19.011 или 20.761 житеља мање. Нестао је један град, а четири планинска села и десетак заселака, на источним обронцима Копаоника, Соколовице и Радан планине, нестала су са географске карте. У селима Вукојевац, Тачевац, Парада и Растелица више нема живе душе. Утрнула су стара огњишта, а судбину ових насеља у најскорије време доживеће још нека села, попут Жалице, Ораовца, Преветице, Васиљевца, Горњег Точана, Орловца, Прекорађа, Трпеза, Паваштице, Мачје Стене и још неких, у којима је, према подацима пописа из 2011. године, остало свега три до осам душа.

            Према незваничним подацима пописа становништва из 2022. године у општини Куршумлија живи 15.675 становника, што значи да на један квадратни километар има 16 становника.

            У вароши Куршумлија је 11.671 становник, док их је на селу остало 4.044.

            Очигледно, ''бела куга'' и даље пустоши овај економски недовољно развијен крај. Млади одлазе у градове због школе, запослења и удобнијег живота, а на селу остају старци и старице да чувају огњишта да се не угасе. Река младости отиче без повратка.

            У напуштеним и остарелим куршумлијским селима и домовима на издисају слику употпуњава све више времешних душа и руку нејаких за привређивање. Запустеле су и закоровљене њиве, ливаде и баште. Самују старине и море сећања и успомена, а такође и звуци громогласне тишине и жал за прохујалим временима, када су села била пуна младости и живота.

            Професор Голуб Јашовић, који је ово дело посветио унуку Виктору и сестрићу Матији, током минуле деценије и по, уложио је много времена да би осветлио демографске прилике у овој области, чија је слика, очигледно, све суморнија. Труд му се вишеструко исплатио. На томе му Горња Топлица, Косаница и њени житељи остају захвални. Он је на једном месту сакупио хиљаде чињеница и података искористивши време док је било саговорника и старих људи, брђана горштака и сеоских насеља, о којима је живот исплео многобројне приче, изреке и мудре мисли.

            Вредело је прокрстарити овим врлетним крајевима, ходајући по беспућу, често козјим стазама, да се до жељеног циља стигне, до живих старица и стараца, који су му у перо говорили о свом пореклу, сеобама, потомцима и називима брда и брегова, извора и потока, њива и ливада. Од тада није много времена отекло, а времешних људи је све мање. Примера ради, село Невада, у којој се дим вије из свега још шест оџака, а од казивача, људи са којима се аутор сретао у припреми грађе за свој рукопис, нема више живих. Зато ће дело професора Јашовића остати као сведочанство једног времена и људи који су временили и темељили на прадедовским огњиштима, која су се угнездила на заравнима, косинама и ћувицима.

            Књига, која је припремљена и штампана уз помоћ Одбора за ономастику Српске академије наука и уметности, добро ће доћи студентима, будућим истраживачима и обичним људима, али и онима који корачају за нама да знају, кад се у прошлост удубе, ко су и одакле вуку корене.

              Пише: Радољуб Глигоријевић