Naši ljudi i krajevi 

Na krajnjem zapadu opštine Blace, između masiva Velikog Jastrepca i Kopaonika, smestilo se se Više Selo, jedno od 40 naselja ove opštine Topličkog okruga.

Dok se, iz pravca Spanca, Barbatovca i Grgura, približavam ovom selu, na jutarnjim kosima zracima sunca, svuda unaokolo, belasaju zasadi voća. Na valovitim kosinama, bregovima i brežuljcima, ispresecanim pitomim dolinama, probudilo se proleće, rascvetao se maj. Žubori cvrkut ptica, a selo na behar miriše. Lepota za oko i dušu.

Na ulazu u selo prostrana avlija, zelenim sagom prekrivena. U njoj dvospratna bela kuća, a na stepeništu Svetolik Milanović, zvani Toza (1950), sa suprugom Javorkom, inače, predsednik Mesne zajednice Više Sela.

- Moji preci su ovde došli posle oslobođenja Toplice od Turaka iz Leška na Kopaoniku. Sa planine došli su u nizinu. Onda se živelo od zemlje i prihoda u stočarstvu u porodičnoj zadruzi koja je brojala 18 članova – priča Svetolik, otac tri kćerke - Svetlana i Slavica žive u Kuršumliji, a Danijela u Blacu. Tozu je, 1970. godine, jedna od životnih staza odvela u Francusku, u Pariz.

- Tamo sam radio do 1983. godine, kada se vraćam zavičaju i roditeljima.

U kući mog sagovornika se nalaze ikone Svetog Nikole, Svetog Đurđa, Svete Petke i Svete Bogorodice.

- Sveti Nikola Stari i Đurđevdan su porodične slave, a Sveta Petka i Sveta Bogorodica su mi se sedam noći zaredom javljale u snu sa istom porukom: ''Tebi je Gospod Bog namenio svetu dužnost – da obnoviš seoski hram Svete Petke!''

- Moji roditelji, majka Julka i otac Milan, i još 11 suseda, imali su bašte na levoj obali Višeselske rečice koja izvire podno Crne Čuke i teče kroz Sagonjevo, Više Selo, Konjuvu, Spance, Tmavu i Kaludru i Bacu se uliva u Toplicu. Zanimljivo je da je ova rečica verovatno sa najvećim brojem naziva u Srbiji. Naime, njeno ime se vezuje za svako od ovih sela kojima krivuda. Sa desne strane puta, na ulazu u bašte, nalazila se gomila kamena. Vernici su tu dolazili i palili sveće. Sa nekolicinom suseda, u mojoj bašti, otkrili smo temelje nekadašnjeg seoske crkve, širine 1,2 i dužine tri metra. U temelju smo pronašli izlivenu figuru anđela, kadionicu, posuđe, kašike, viljuške i druge predmete. Tako je počelo.

Uz blagoslov njegove svetosti g. Irineja, tada vladike Niške eparhije, koji je, 15. maja 2006. godine, osveštao temelje buduće svetinje, posvećene Svetoj Petki, otpočeli smo obnovu hrama. Naravno, u tome nam je novčano pomogla i pravoslavna Crkva, a takođe i svi meštani Više Sela, naravno u granicama svojih mogućnosti. Osim krova, sve ostale radove na ovoj građevini sami smo izveli – priča Svetolik, organizator, dobrotvor i nosilac poslova na obnovi svetinje, koja se nalazi na zaravni, koja je okružena visokim brdima, u veoma atraktivnom i skrovitom predelu.

Hram u Više Selu je u potpunosti završen i živopisan. Freske je uradila Vanja Janićijević, a u porti crkve je sagrađen crkveni dom i obezbeđena voda.

Za nesebičnu odanost svojoj crkvi i dragocen doprinos u izgradnji hrama prepodobne mati Paraskeve u Više Selu episkop niški odlikovao je Svetolika Milanovića gramatom zahvalnosti.

Svetolik mi priča i o ostalim aktivnostima ove mesne zajednice:

- Asfaltiran je put Gornje Grgure-Više Selo, a u planu je postavljanje asfalta do susedne Konjuve i asfaltiranje puta Više Selo-Nevada-Žuč, čijom će modernizacijom biti stvorena najkraća veza Zapadne Srbije sa Toplicom. Sem toga, u selu je postavljeno ulično osvetljenje i putokazi, a najviše se postiglo na unapređenju poljoprivrede, posebno voćarstva, u ovom pitomom selu.

Tekst i snimci: Radoljub Gligorijević