21
ned, jul
Кад реке подивљају
Kategorija: Društvo

Кад реке подивљају

Поплаве, сушна лета и градоносни облаци, са размерама елементарне непогоде, током минулих година, биле су чест пратилац живота људи у области Косанице и Топлице, оставивши за собом видљиве последице. Поплаве се јављају најчешће у јесен и у пролеће, после обилних киша и наглог отапања снега, када надођу потоци и бујице, које своје воде предају Бањској, Косаници и Топлици, невеликим рекама, које нису дуге и могу се прегазити, али у таквим приликама неприликама изађу из корита и носе све пред собом. Одиста, застрашујући је призор кад набујали таласи ових река својом снагом ''загосподаре'' приобаљем, авлијама и подрумима кућа, кад руше мостове и препреке.

Ових јануарских дана пловни талас Топлице, после дугих киша, погодио је овак крај, чије су последице у приобаљу видљиве на сваком кораку, а у аналима метеорологије 1937. година је забележена као година када су Косаницу и Топлицу захватиле вишедневне обилне кише са провалом облака. Обилне кише, праћене олујним ветровима, почеле су да лију као из кабла 19. јула увече. Падале су без прекида до 20. јула, до дубоко у ноћ, а провала облака се поновила и сутрадан. Села на обалама Топлице, Бањске и Косанице, нашла су се под водом. Висина пловног таласа Топлице, који су имали огромну снагу, на многим местима, достизала је пет метара. Да је то тако потврђује пример велике челичне касе, тешке неколико тона, која се налазила у просторијама Електричне централе у Прокупљу. Ту касу је водена стихија низводно носила више од два километра.

Готово сви мостови на овим рекама су нестали у набујалим таласима. Знатна оштећења је претрпела и пруга Ниш - Куршумлија. Бујице су разориле и путеве претворивши их у ровине, тако да је не мали број села био не само под водом, већ и одсечен од света. Било је и људских жртава.

            Жито на њивама је било уништено, сено у пластовима однето у дубодолине, извори и бунари загађени, па су сточари муку мучили са водосанбдевањем, али и са исхраном стоке преко љуте зиме. Спас су нашли у лисницима, зеленој храстовој шуми, коју су довлачили из забрана до торова да брави брсте суву, а зелену шуму.

Људи су били принуђени да захтевају од власти да их за ту годину ослободи плаћања пореских и других обавеза према држави, јер ''смо по све постали сиромашни!'', како су навели у свом захтеву надлежним органима.

Године 1976. косанички крај, према сећању Божура Петровића, тада председника Општине Куршумлија, погодиле су поплаве, које не памте ни најстарији мештани косаничких села и заселака. На реци Косаници сви мостови су нестали у воденој стихији. Разорени су и путеви на којима су се појавили одрони стена и земље, па је било потребно много труда, пара и времена да се последице ублаже и санирају. Оранице и баште у приобаљу реке су нестале у разорној непогоди.

Река Бањска је 1976. године подивљала и изашла из корита поплавши пут и индустријска постројења Комбината ''Копаоник''. Те године, маја месеца, провала облака је захватила Дединац и околна села, наневши им штете не само на путевима и ораницама, већ и на стамбеним објектима. Падао је и град величине ораха поломивши цреп на крововима.

Највеће поплаве овај крај су задесиле новембра 1979. године. Тада се под водом нашла Аутобуска станица у граду подно Самокова, затимм производне хале Металне индустрије ''Металац'', породичне куће на левој обали Топлице, у насељима ''Расадник'' и ''Вељковићи'', а такође и њиве, и баште, дуж целог тока реке. Захваљујући припадницима ЈНА, који су, у сарадњи са Општинским штабом Цивилне заштите и грађанима, евакуисали становнике угрожених насеља, на срећу, није било тежих последица, ни жртава.

Косаница је једна од најкраћих река на југу Србије. Кад нема обилних киша делује примирено и нико не би казао да после киша може да тако силовито надође и угрози куће, њиве и баште. Међутим, у јесен и пролеће ова речица подсећа на Жепу у истоименој причи Иве Андрића. По оној народној ''дан што плете, ноћ опара'', све што мостоградитељи ураде на спајању обала, Жепа надође и сав труд у неповрат однесе.

У Косаници је тако било и 1994. године. Боривоје Урошевић, ондашњи председник Општине Куршумлија, подсећа да су сви мостови и водопропусти на путевима у том крају у поплавама те године нестали.

- Дешавало се – прича Урошевић – да поставимо нове пропусте, а Косаница преко ноћи надође и однесе их. И тада су припадници војске притекли у помоћ радећи на рашчишћавању путева и обнови мостова.

И да не набрајамо. Поред пловних таласа овај крај су погађала и сушна лета и године оскудног берићета.

Последња ратна година у Другом светском рату остаће упамћена по суши која је узела свој велики данак. Завладале су тропске врелине, а последице суше су биле толике да ни у наредној години нису отклоњене. Температура ваздуха је достизала и четрдесет степени Целзијусових. Горело је и небо, и земља. Род пшенице је преполовљен, кукуруз су паклене врућине обрале пре времена, почетком августа, воће такође. Трава на пашњацима је спржена, читави комплекси шума су пожутели, а неколико извора и бунара је пресушило. Суша је ''попила'' и воду планинских речица и потока за које се не памти да су њихова корита била сува.

Тешка је била и 1924. година. Забележена је као година са најизраженијом сушом током минулог века. Период без кише дуго је потрајао, а корито реке Топлице, за које ни најстарији људи дуж њеног тока, од извора у шумама Блажева, код Бруса, до утоке у Јужну Мораву, не памте да је остајало без воде, било је суво. У овом крају свело се на свега три вира воде. Један се налазио у Влахињи, други у Данковићу, а трећи у Пепељевцу, надомак Куршумлије, па су сточари своја стада са околних брда појили на овим вировима. ''Кад се из равнице вратимо у брда кривудавим козјим стазама, стока је поново жедна. Невоља до неба, али се прегрмело и то време невреме'' – причали су горњотоплички чобани.

Р. Глигоријевић