Куршумлија и Србија се сећају и памте 24. март 1999. године. Тога дана 19 најмоћнијих земаља напале су Савезну Републику Југославију без икаквих разлога и повода и без одлуке Савета безбедности Организације Уједињених нација. Бесомучно су бомбардовали села, вароши и градове, разарали фабрике, рушили мостове, гађали болнице, школе.

     Недеља. Благдан. У освиту новог јутра, које најављује ведар и сунчан дан, свуда унаоколо, ласте у ниском лету. Зацвркућу с времена на време, па слећу испод стреха и тераса породичних и стамбених зграда да уреде своја стара и изграде нова гнезда.

У недрима нетакнуте природе горостасне Радан планине угнездила се Ђавоља варош, јединствено ремек-дело ерозије на шумском земљишту. Тај процес удружених сила земаљских ствара ''куле'' од растреситог земљиша и камена са пиратским капама од стена на врху, које не дозвољавају даље спирање земље. Вођени законима природе ти облици се стварају, умножавају и руше, а многобројни туристи, љубитељи природе, знатижељници и уметници увек задивљени остану пред јединственим творевинама тог поднебља.

Зачеци штампе у Топлици датирају од пре девет деценија, тачније из далеке 1932. године. Наиме, те године, 4. августа, појавио се први број ''Топличких новина.''

Највероватније је то био једини број, јер ниједан наредни није пронађен.

У Горњој Топлици и Косаници, нарочито у копаоничком крају, има села и заселака у којима никако не можете видети пет-шест кућа близу једна до друге. Дођете у село, а насеља нигде на видику. Видите два-три дома, често само једну кућу, којој се приближавате или испред које сте застали. Таква су села Магово, Трећак, Иричићи, Љутова, Паваштица и многа друга. Смештена у врлетима, на косинама и ћувицима, скривена у брдима и густим шумама, далеко од путева. Та насеља су најчешће била база комитског штаба и устаника Косте Војиновића Косовца.

     Новинар, публициста и књижевник Радољуб Глигоријевић из Куршумлије читаоцима се представио својим најновијим насловом ''Из завичајних груди.'' – У припреми рукопис ''Тако се збори у Горњој Топлици'', писан језиком наших старих у циљу очувања језика и дијалекта као нематеријалне културне баштине.

     Око неутрнулих огњишта у копаоничким и поткопаоничким селима, у Топлици и Косаници, и сада, после десет деценија од Топличког устанка 1917. године, преноси се прича о јунацима буне и актерима тада створене кратковеке ''комитске државе''.

     Хотел ''Европа'' у центру Куршумлије је једна од најстаријих грађевина у Горњој Топлици и Косаници. Летописци наводе да је саграђена у раздобљу од 1889. до 1892. године, у доба владавине краља Александра Обреновића.

     Време пролази, али сећања на људе и догађаје не бледе, већ остају да се верно преносе нараштајима и далеким покољењима.

     Мара, кћерка деспота Ђурађа Бранковића, удала се за султана Мурата Другог 1435. године. Отац је најдражу кћерку жртвовао за спас Србије. Међутим, њен муж је изненада умро 1451. године, а нови султан Мухамед закључује примирје са деспотом Србије. Тада султан царицу Мару отпрати у Србију, ''отпремивши је поштено, дајући јој две покрајине - Топлицу и Дубочицу''.