Тихомир Ђорђевић (1868-1944), етнолог, професор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије, у својим путописним белешкама ''Поред Топлице'', ''Братство'', број 7, Београд, 1896. године, путујући копаоничким врлетима, боравио је у луковском крају, где је забележио обнову богомоља у Лукову и Бабици, поред осталог:

             Реч је, дакле, о насељу из најстаријих времена. У 12. веку данашња Куршумлија, ондашње Топлице, добија посебан значај. Овде је, наиме, српски жупан Стеван Немања имао једну од својих првих престоница, овде се зачела српска државност, култура и духовност.

                                                                                     У ПОВЕЉИ ЦАРА ВАСИЛИЈА

     Куршумлија, административни, економски и културно - просветни центар области Горње Топлице, поткопаоничког краја и Косанице, смештена је на ушћу Бањске у Топлицу, подно Самокова, на раскрсници важних комуникација. Долином Косанице пролази магистрални пут Ниш - Приштина - Пећ и пруга Ниш - Куршумлија - Косово Поље.

     У поткопаоничким селима и засеоцима, смештеним у врлетима и беспућу, љута зима рано дође и дуго потраје. Снег често копни половином априла месеца, а кад снегови прекрију брда и долове ни из куће се не може изаћи.

   Oсновна школа „Милоје Закић“, у сарадњи са Народном библиотеком Куршумлије, организовала је квалификационо такмичење рецитатора за учешће на Окружној смотри.

     Поводом обележавања годишњице од страдања најмлађе жртве НАТО бомбардовања, једанаестомесечне бебе - Бојане Тошовић из Мердара, положени су венци на споменик Бојани и њеном оцу Божини.

     Служењем парастоса, минутом ћутања и полагањем венаца на споменик погинулима у градском парку и Гарнизону Војске Србије „Топлички устанак“, 24. марта у Куршумлији је обележен Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања.

     У селу Мачковцу, код Куршумлије, обележена је сто четврта годишњица Топличког устанка, на месту где је 26. фебруара 1917. године започела битка, која је прерасла у устанак.

            Радослав Лукић, у монашком свету Харитон (превод са грчког језика имена Радослав), кажу, прошао је кроз капију смрти и постао сјајна звезда на духовном небу нашег рода, православља и цркве. Венци његовог овоземаљског живота исплетени су врлинама, тог блага наших светих предака, са којима је живео живот смирења и послушања за Христа и у Христу.

            Како судбина, удружена са вихорима рата, може да исплете причу за неверовање, потврђује пример чувеног проте Секуле Добричанина, чувеног топличког проте и једног од првих учитеља у основној школи у селу Лукову.