21
ned, jul
Колонија уметника у ''Башти богова'' подно Радана
Kategorija: Društvo

Колонија уметника у ''Башти богова'' подно Радана

У недрима нетакнуте природе горостасне Радан планине угнездила се Ђавоља варош, јединствено ремек-дело ерозије на шумском земљишту. Тај процес удружених сила земаљских ствара ''куле'' од растреситог земљиша и камена са пиратским капама од стена на врху, које не дозвољавају даље спирање земље. Вођени законима природе ти облици се стварају, умножавају и руше, а многобројни туристи, љубитељи природе, знатижељници и уметници увек задивљени остану пред јединственим творевинама тог поднебља.

            Овде, у подгорју Соколовог виса, како записа Добривоје Јевтић, поета из Ниша, опажа се свим чулима. ''Овде је геолошка радионица, атеље под ведрим небом. У веома атрактивном амбијенту, у руменилу дана, окупљене силе са материјама земље, изводе причу, драматичну и симболичну, разгаљујућу и у својој недовршености, уметнички остварљиву.''

            Давне 1968. године, са професором географије у Основној школи ''Дринка Павловић'' у Куршумлији, баштиником варошице на ушћу Бањске у Топлицу, у разговору са мештанима села Ђаке, записао сам део прича и легенди о настанку ове појаве за коју су до тридесетих година минулог века знали чобани и људи, који су случајно залазили у ове крајеве. О томе другом приликом, а овога пута биће речи о Ђавољој вароши, живописном насељу без становника, као непресушној инспирацији уметника, коју сачињава неколико десетина ''пирамида.''

            Лепоте необичне појаве на Бијелим прлинама, у атару села Ђаке, до пуног изражаја долазе на изласку и заласку звезде, у позне заранке, на косим зрацима сунца, када се уочава вечита и несвакидашња игра светлости и сенки, као и у пролеће и у позну јесен, када дувају јаки горски ветрови, па се са тог места оглашавају необични акорди музике, само овом простору знани. И, одиста, тај призор је мелем за око и душу, прича за незаборав, драгуљ на уздарју Косанице, Топлице и Србије, храм под ведрим небом, део лепршавог фолклора, девичанска лепота, која, својим божанственим миром, лебди над понором Ђачког потока и Жуте реке, пуни очи намерника и у загрљају вечности опија величанственим чарима.

            Међу првима овамо су стигли извиђачи одреда ''Косанички соко'' из Куршумлије, радознали новинари и уметници фотографије. Представници ''седме силе'' су Бијеле прлине назвали Ђавољом вароши, упоредивши је са ''Баштом богова'' у држави Колорадо, у САД, док су уметници фотографије овај крај својим делима овековечили.

            Давне 1977. године, 16. априла, на иницијативу уметника фотографије Велисава Веље Миленковића из Ниша, родом из села Ђаке, и инжењера Живојина Жике Миљковића из Ниша, свестрано подржану од Удружења самосталних уметника фотографије у Нишу (УСУФ) и Скупштине општине Куршумлија, на чијем се челу налазио Божур Петровић, у Ђавољој вароши је основана Међународна фото-колонија ''Ђавоља варош'', јединствена уметничка манифестација у бившој Југославији, Европи и у свету.

Те, 1977. године, октобра месеца, Међународна фото-колонија ''Ђавоља варош'', регистрована је Куршумлији, Нишу и у Chalon-sur-Saloneu, у Француској, седишту EUROPHOT-а, месту рођења Ницефора Нипса (Nicephore Niepse), проналазача фотографије.

Том приликом, у присуству Париске школе фотографије и чланова ЕUROPHOT-а, приређена је изложба уметничких фотографија, а такође и пројекција дијапозитива са мотивима Ђавоље вароши и околине.

            Захваљујући уметницима фотографије из земље и света, Ђавоља варош је извучена из анонимности, а дела настала у овој културно-туристичкој манифестацији имала је прилике да види публика широм бивше СФРЈ, Европе, Азије, Америке, Кине, далеког Јапана...

            У раду фото-колоније ''Ђавоља варош'' досад је учествовало више од стотину уметника фотографије из Србије и иностранства.

Оснивањем фото-колоније планинско насеље Ђаке је већ у наредној, 1978. години, добило електричну енергију и бољи пут, који село повезује са Топличком магистралом, седиштем општине и светом.

            За 47 година постојања и рада посленици уметничке фотографије су пронели велелепну слику овог феномена дарежљиве природе испод скута Соколовог виса. Овамо су хрлили уметници фотографије, сликари, вајари, књижевници... Они су овде, у непресушном надахнућу и задивљујућој природи Радан планине, која у свом очинском загрљају има варош лепоте ђердана, нашли теме за своје стваралаштво.

            Књижевник из Ниша, дугогодишњи новинар и уредник Радио-Ниша, Радмило Пејић, инспирисан једном од легенди о настанку Ђавоље вароши, написао је радио-драму, која је изведена на конкурсу Радио-Београда и у више наврата емитована на сва три програма Радио-Београда, а изведена је и на европском такмичењу радио-драма у Барселони, у Шпанији.

            Према легенди, односно радио-драми, под насловом ''Ђавоља варош'', Радан планином језде сватови. Воде младу. На врху ''вароши'' чека их младожења са својим ђувегијама. На месту Ђавоље вароши се срећу, певају и веселе се. Одједном, планином се проломи невиђена снага злих сила, праћена олујним ветром и незапамћеном непогодом. Те силе сватове претворише у земљане фигуре...

            Инспирацију за стваралаштво овде је пронашао и знаменити вајар и графичар из Ниша Александар Шакић. Осим цртежа, он је израђивао скулптуре Ђавоље вароши од коске, што је наишло на запажен публицитет на изложбама у Паризу, Њујорку, Београду, Нишу, Куршумлији...

            Уметничке фотографије Ђавоље вароши нашле су се и у чувеној ''Цесији'' у Бечу.

            Та дела, овде настала, имали су прилике да виде љубитељи уметничке фотографије у Русији, Италији, Немачкој, Аустрији, Француској, Америци, у Кини, далеком Јапану...

            Подсетимо, 1974. године Телевизија Београд је снимила серију од осам емисија за потребе југословенских телевизијских центара, са редитељем Александром Илићем на челу, под називом ''Национални паркови'', (Блед, Дубровник, Свети Стефан, Плитвичка језера, Копаоник, Охрид и Ђердап), међу њима и Ђавољу варош, на удаљености око 30 километара југоисточно од Куршумлије и десет километара источно од магистралног пута Ниш-Приштина-Пећ.

            Једанаест година потом, септембра 1985. године, изложба уметничких фотографија насталих у Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'', из Куршумлије се сели у Београд на међународно бијенале фотографске и филмске уметности – БЕФУ '85. које је у нашем главном граду одржано од 19. октобра до 2. новембра те године у организацији Удружења самосталних уметника (УСУФ) Југославије и Туристичке организације СФР Југославије (СФРЈ), под покровитељством Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ).

На овој манифестацији учествовали су најпознатији ствараоци уметничке фотографије из земље и иностранства, а сем Ђавоље вароши,  посетили су Блед, Дубровник, Плитвичка језера, Свети Стефан и Охрид. Те године, у оквиру светске изложбе уметничке фотографије у нашем главном граду, Ђавољу варош је посетило 14 уметника из Француске, Немачке, Холандије, Белгије, Јапана, САД, Јапана, Хонг Конга и других земаља, са председником Светског савета професионалних фотографа Двајтом Барнсом на челу. Резултат боравка уметника у Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'' је низ изложби дела насталих у овој колонији.

- Сем Београда, учесници БЕФУ-а '85. представили су се љубитељима фотографије у Уједињеним нацијама, Француској, Италији, Русији, Бугарској и Аустрији. У то време изложбу цртежа и скулптура од коске са мотивима Ђавоље вароши у Паризу и Њујорку имао је академски вајар Александар Шакић из Ниша – подсећа Живојин Миљковић, један од актера и доајена ових догађаја.

            На светској изложби уметничке фотографије учествовали су: Александар Дојковић (Копар), Renate Phleiderer (Немачка), Жарко Јашовић (Ниш), Lucille Feremans (Белгија), Златимир Манић-Малкус (Ниш), Татјана Миленковић (Ниш), Живојин Миљковић (Ниш),Тодор Митровић (Ниш), Irmgard Pickenpack (Немачка), Јелена Радошевић (Београд), Милица Швоб (Београд),Слободан Војимировић (Београд), Рајна и Спаса Жижа (Београд), Dwight Barnes (САД), Велисав Миленковић (Ниш), Werner Thiel (Немачка), Александар Шакић (Ниш)...

У наредној години, почетком јесени, овамо ће стићи екипа Телевизије Француске и снимити емисију о Ђавољој вароши. О њој ће убрзо писати и штампа у Кини.

Године 1998. уметничке фотографије Ђавоље вароши, аутора Велисава Миленковића (1934-2002), Живојина Миљковића и Милутина Рајковића, настале у Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'', у оквиру светске изложбе професионалне фотографије, нашле су се у ''Сецесији'' у Бечу, најстаријој галерији у Европи, посвећеној модерној уметности, чији је основни задатак да приказује актуелни развитак аустријске и светске уметности.

            У част сто година ''Сецесије'', на којој је златним словима написано: ''Времену уметност, уметности слобода'', у овом, једном од архитектонских знаменитости Беча, коју је 1898. године пројектовао тада тридесетогодишњи архитекта Јозеф Марија Олбрих, под називом ''Један век уметничке слободе'', осмишљена је и отворена изложба која приказује 200 дела 130 уметника из 17 земаља света.

            Осим сликарства, вајарства, филмске и видео уметности, изложба обухвата и уметничку фотографију и обиман документациони материјал.

            Поред дела оснивача ''Сецесије'' - Густава Климта, Кола Мозера и Јозефа Хофмана - ''Један век уметничке слободе'' приказана су и дела Огиста Родена, Медарда Роса и Ђованија Сећантинија из ранијих поставки ''Сецесије''. Фердинанд Ходлер, Едвард Мунк и Егон Шиле славу су стекли излажући своја дела у овој галерији. Сем њих, у ''Сецесији'' су излагали и ретроспективе имали Бекман, Кандински, Кислер, Матис, Мондријан и Пикасо.

            Велисав Миленковић, аутор неколико књижевних дела, међу којима се истиче роман ''Липарије'', објављен под псеудонимом Висо Вилогор, на овој изложби се представио својим остварењем под називом ''Срби васкрсавају.'' То је уметничка фотографија Ђавоље вароши, необичне композиције и колорита, која је наишла на запажен публицитет међу ствараоцима и посетиоцима изложбе.

            Изложба је из Беча пресељена у Немачку, у Келн, а као стална поставка ''Сецесије'', потом је обишла највеће светске метрополе уметности.

            Тако су се, захваљујући Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'' и њеним учесницима, страним и домаћим, који су, сви се слажу, пронели слику Ђавоље вароши, Куршумлије и Србије широм света, уметничке фотографије српских мајстора нашле у галерији знаменитих де-ла европске и светске уметности.

Међу члановима УСУФ-а у Нишу родила се идеја да се Ђавоља варош, један од најимпресивних бисера природе у Републици Србији, Европи и свету уврсти у светско чудо природе.

Фото: Изложба уметничких фотографија насталих у Међународној

фото-колонији ''Ђавоља варош'', Ниш, Дом Војске Србије,

новембра 2006. године

              Пише: Радољуб Глигоријевић

 

Tagged under:

đavolja varoš